Možda se sve odigralo baš ovako.
Usred noći susjedi su čuli viku i prepirku. Navikli su da iz te, nekad legalne, nekad nelegalne periferijske konobe, u sitne sate dopire pjesma i galama, da se u njihovu susjedstvu povremeno okuplja čudna galerija alternativnih likova. Ovog je puta parking bio prazan, a oni su mogli čuti samo dva glasa, ali nisu mogli razaznati oko čega se ta dvojica već satima tako žestoko prepiru.
Da su se mogli primaknuti, otkrili bi da su unutra samo Enio i onaj njegov Ričard. Dovoljno za svađu.
Možda se stvarno sve odigralo baš ovako.
Odgovornost ili zajebancija
Ričard: A što je rođo? Što si me zva? Jopet neka zajebancija, a?
Enio: I to velika.
Ričard: Nedlje ti?! Nemoj mi samo reći da smo ostali bez vina i janjetne!
Enio: Nismo, ovo je gore...
Ričard: Što od toga more bit gore?!
Enio: Moramo ići na izbore za Gradsko vijeće Zadra. Eto, to je.
Ričard: Krvi-ti-Isusove! Pa nema deset dana da si reka da nećemo ni ić na te jebene izbore! Što j sad bilo, koji te vrag sad gonja?!
Enio: Odgovornost.
Ričard: Odgovornost? A prema kome?
Enio: Prema biračima.
Ričard: A rec ti meni prema čijin biračima, tvojin ili mojin?
Enio: Našim Ričarde, našim, ljudi su nas zamolili da ne odustanemo.
Ričard: Niko mene ništa nije molija niti san ja ikome išta obeća. Nisam ja nikome odgovoran, meni je i vako dobro, to su ovi tvoji tebe smantali, pa ti sad i mene uvaljuješ u govna! Neman ja od čega odustat.
Enio: Ti su ljudi glasali za nas.
Ričard: Pa što prije toga nisu dobro izdrečili oči?! Kasnije su ih mogli i zatvoriti, jebe me se. Oni bi tili da se mi umisto njih valjamo u tom blatu od šporke politike. Mi se četri godne valjamo u tom blatu, a oni sa strane škicavaju. Bogati, ko ne bi tako? I sad bi jopet da mi iđemo na izbore.
Enio: Znam i ja da se zbog takvih ne isplati boriti. Ali ne idemo mi, nego ti. Ti bi kao “Ričard nezavisni” trebao ići s listom za Gradsko vijeće.
Ko bi tu bija glavni?
Ričard: Bogati! A koji je mlatimudan to smislija? Da nije onaj što je u Gradskon vijeću provodija one neke esk.., esp..
Enio: Eksperimente. Nije on, nego ja.
Ričard: Lipo. Ti smislija, a sad ja da radin te esk.., esp.., te zajebancije. I ko bi tu bija glavni, metnimo, ka gradonačelnik? Ti?
Enio: Nije izvršna vlast za nas, to nas ne zanima, idemo samo s listom za Gradsko vijeće.
Ričard: Znači, biće ka i dosad. Ti si Enijo zakrvija sa svima, dobija što si moga, a što san ja od toga dobija!? Rođo moj, ni janjetne ni kapulce i sad da ja sam samcat tučen po gloginjan.
Enio: Nije baš tako Ričarde. Postao si popularan kao nikad, predstave su ti rasprodane gdje god da se pojaviš, nešto ti kapne i s YouTubea, postao si puno šire prepoznatljiv umjetnik-performer. I što sam ja to dobio? Samo muku, svađe, prijetnje, razočarenja, ucjene, pritiske, visoki tlak, čir na želucu, to sam dobio.
Ričard: To ti i govorin, zakrvija si se sa svima – i s HDZ-on i s SDP-on i s Akcijon mladi. I jopet nismo napravili ništa. Nisi svatija kolko su ljudi kvarni.
Enio: Možda je i tako. Znaš li ti, moj Ričarde, da “postoje samo dvije vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju griješnicima, a s druge griješnici koji se smatraju pravednicima”.
Ričard: Ne razumin ja što ti govoriš. Puno je toga što ne znan i nisan ti neki stručnjak za ništa. A njušin da ćeš me ovog puta zajebati. Ne razumin i gotovo.
Enio: I ne moraš razumjeti, samo izađi na izbore. Misli na naše birače. Ričarde, ti ljudi su nas zamolili da ne odustanemo.
Ričard: Da su oni išta valjali, prošli put bi nam dali četrnajst mandata, pa da mi sve sami radimo. Bilo bi i janjetne i kapulce i vina kolko oćeš! I da ti rečen: i za birače me bouli kourac! I za njih i za onog za koga će glasati.
Ego/alter ego - svi su isti...
Stvarno, možda se sve odigralo baš tako. A možda i nije.
Kako god bilo, ujutro je na Facebook stranici Nezavisne liste Enio Meštrović objavljeno ovo:
-”Ići će lista za gradsko Vijeće...jer su nas ljudi zamolili da ne odustanemo. To je odgovornost za njih. A svi vi... Nemojte glasati za nas. Glasajte za struku i znanje. Mi to nismo. Glasajte za sebe di god se vidite. Imate toliko opcija koje se nude. Nas bouli kourac za koga ćete. Nit je to naš život nit je to naš svit. Život je velik i samo jedan a tako malo traje.”
Izgleda da je život samo jedan veliki i dugotrajni performans. Izbori? E, to je dupli performans u kojemu Enio Meštrović višestruko sudjeluje, čak i onda kad prethodno najavi da su mu šanse za izlazak na izbore oko jedan posto. Očigledno, u tih jedan posto stane svašta, stane tu i naknadno probuđeni osjećaj odgovornosti za vlastite birače, pa sve njihove molbe i nagovaranja, pa neizbježni Ričard, alter ego idealan za izborni performans od kojega birači ne očekuju baš ništa, pa ni onih jedan posto odgovornosti prema njihovim glasovima. Tako je krug zatvoren: zbog Eniovog “osjećaja odgovornosti prema svojim biračima”, ponuđen im je Ričard iz kojeg je operativnim zahvatom odavno odstranjena bilo kakva vrsta odgovornosti.
Može li se zaključiti da su, imali oni alter ego ili samo ego, svi političari isti, osim onih koji tvrde da su svi političari isti?
